Nekad i sad

Nekad je bilo izadji iz kuce, idi do trafike, kupi novine, da znas sta pricaju, sta se desava, a sad dosla druga vremena...
Nekad smo bili normalni, i onda smo uveli internet...Zajeb!

Pije sa "kafa" na skajpu, novine se citaju online... Salju se poruke u inbox,mail, ni racuni za mobilni nisu kao pre! Ode svet do djavola BRE!

Poslednja rec tehnike bice UPOMOC! 

Tek je drugi milenijum,a mi smo se vec svi povukli u svoje domove, nemamo vise offline zivote...

Ako nemas profil na fejsu, to je kao da ne postojis! Ako nemas bar jedan mesindZer, tehnoloski si hendikepiran! 

Zelim klikere, prljava kolena, rupe na sred ulice... Zelim da vidim decu kako se igraju tenisa, fudbala! Da devojcice preskacu lastis i vijacu! Jesam samo ja zaostala u vremenu, ili je ceo svet previse daleko ispred mene?!

 

Hula hop vise ni ne postoji, cak se vise ni na olimpijskim igram ne forsira ritmicka gimnastika... Jel to uopste vise postoji kao olimpijski sport?!

Kamena s'ramena, to niko odavno ne igra. Tesko je danas naci kamen, a asfalt nije pravog oblika....
Samo je kisa ista, dosadna i nikako ne prestaje da pada!

Ja imam previse slobodnog vremena, pa isto to vreme provodim na netu... Moj profil na fejsu je uvek online! I kad sam tu i kad nisam! Povremeno bacim pogled na hompejDZ, i imam sta da vidim! Lajkovala sam negde pre neke stranice i sad se kajem... Necu da ih odlajkujem iz prostog razloga, sto... Velicanstveni ovaj, onaj... O M G, prosto pozelim da znam ko se krije iza takvih profila, jer svi pocinju da lice jedni na druge "ako me razumete" . Papagaj jedan, drugi... Osmi... Osamdesetdrugi... Sedamstopetnesti Velicanstveni i "pametniji i bolji" od prethodnog... Sve moj do mojega! Get a lajf, end let as to liv! Glupavo fotosopiranje slika, nametanje neke globalizacije i jednog misljenja... Pocinjemo da zaboravljamo ko smo i sta smo, odakle smo to vec odavno ne znamo! Citam komentare i ne verujem da su neki ljudi ograniceni, kao moja malena terasa, i da su plici od "plehanog tanjira", da tudje misljenje utice toliko na njihove zivote! E sad je pitanje, koliko mi uopste imamo svoj zivot?! Da li nam je internet oduzeo pravo na sopstveno misljenje jer smo "plehani" ili smo se prosto prepustili "strujama" koje nas vuku u vir licnog samosazaljenja. Ne mogu bez neta?!?! Ma ako mogu bez Havaja, mogu i bez interneta! Ako mi je Dzordz Kluni daleko, mogu da pobegnem valjda dovoljno daleko i od vajrlesa i rutera! Od ovih zracenja koji emituje moj ruter ovaj "pleh" u mojoj glavi pocinje da se krivi! Jedva cekam petak i begam! Gde begam? Pa u planinu da cuvam ovce, jer ovi koji ostaju i dalje na netu oni imaju svoje "pastire" i ne treba da brinem za njih, oni su na svojoj "livadi". Velicastveni, ovaj i onaj, molim te objavi kolektivni odmor, i raspusti "stado" da bar malo "pleh" isprave! Da izadju medj' ljude, mozda neko od njih i postane co'ek!